Da li telefon polako zamenjuje detinjstvo?

Ako imate dete uzrasta od 6 do 12 godina, verovatno ste se bar jednom zapitali:

„Zašto mu je telefon zanimljiviji od igre, sporta ili druženja sa vršnjacima?“

To nije pitanje koje postavljaju samo roditelji. Postavljaju ga i učitelji, nastavnici, treneri i stručnjaci koji svakodnevno rade sa decom.

Mobilni telefoni, tableti i video-igre postali su sastavni deo detinjstva. Tehnologija sama po sebi nije neprijatelj – ona može biti korisna za učenje, komunikaciju i razvoj digitalnih veština. Problem nastaje kada vreme provedeno pred ekranom počne da zamenjuje fizičku aktivnost, igru, razgovor, istraživanje i iskustva koja su od presudnog značaja za pravilan psihofizički razvoj deteta.

Šta kažu istraživanja?

Poslednjih godina objavljen je veliki broj naučnih istraživanja koja se bave uticajem digitalnih uređaja na razvoj dece.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da deca školskog uzrasta imaju najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti svakog dana, jer je redovno kretanje neophodno za pravilan razvoj kostiju, mišića, srca, mozga i mentalnog zdravlja.

Istovremeno, Američka akademija za pedijatriju (AAP) naglašava da nije presudno samo koliko vremena dete provodi uz ekran, već i šta radi tokom tog vremena, da li roditelji postavljaju jasna pravila i da li korišćenje ekrana zamenjuje san, sport, igru ili druženje sa porodicom i vršnjacima.

Sistematski pregledi velikog broja naučnih studija pokazuju da je prekomerno vreme provedeno pred ekranima povezano sa slabijom pažnjom i koncentracijom, manjom fizičkom aktivnošću, većim rizikom od razvoja gojaznosti, lošijim kvalitetom sna, većom učestalošću problema sa držanjem tela, manjim brojem neposrednih socijalnih kontakata i igre sa vršnjacima.

Važno je naglasiti da ova istraživanja uglavnom pokazuju povezanost, a ne nužno direktnu uzročno-posledičnu vezu. Ipak, stručnjaci širom sveta slažu se da je uspostavljanje zdrave ravnoteže između digitalnog sveta i aktivnog života jedan od ključnih zadataka savremenog roditeljstva.

Zašto je uzrast od 6 do 12 godina toliko važan?

Ovo je period kada se mozak deteta intenzivno razvija.

U tom uzrastu formiraju se navike koje često ostaju prisutne tokom adolescencije i odraslog doba. Razvijaju se:

Brojna istraživanja iz oblasti neuronauke pokazuju da fizička aktivnost podstiče razvoj moždanih funkcija odgovornih za učenje, donošenje odluka i rešavanje problema. Svaki novi pokret, promena pravca, održavanje ravnoteže ili učenje složene motoričke radnje predstavlja podsticaj za razvoj nervnog sistema.

Drugim rečima – dete ne razvija samo mišiće. Ono razvija i mozak.

Nijedna aplikacija ne može da zameni osećaj kada dete savlada novu veštinu, prevaziđe strah, nauči da sarađuje sa drugima ili postigne cilj zahvaljujući sopstvenom radu i upornosti.

Šta roditelji mogu da urade?

Cilj nije zabraniti telefone.

Cilj je naučiti dete da tehnologiju koristi kao koristan alat, a ne kao jedini način provođenja slobodnog vremena.

Stručnjaci preporučuju jasno definisana pravila korišćenja telefona i tableta, obroke bez mobilnih uređaja, izbegavanje ekrana najmanje jedan sat pre spavanja, svakodnevnu fizičku aktivnost, dovoljno sna, zajedničke porodične aktivnosti, podsticanje sporta, muzike ili drugih hobija.

Roditelji imaju najveći uticaj svojim primerom. Deca mnogo više usvajaju ono što vide nego ono što čuju.

Gde karate može da pomogne?

Karate nije zamena za vaspitanje niti rešenje za svaki izazov sa kojim se dete susreće.

Međutim, tradicionalni karate predstavlja izuzetno kvalitetno okruženje za pravilan psihofizički razvoj.

Na treningu dete razvija koncentraciju, unapređuje koordinaciju i ravnotežu, jača motoriku i pravilno držanje tela, uči disciplini i odgovornosti, razvija istrajnost i samokontrolu, stiče samopouzdanje kroz sopstveni napredak, uči da poštuje pravila, trenera, partnera i protivnika.

Za razliku od digitalnih sadržaja koji često nude trenutno zadovoljstvo, tradicionalni karate uči dete da se rezultat postiže radom, strpljenjem i upornošću. Upravo te osobine kasnije predstavljaju temelj uspeha u školi, na poslu i u životu.

Zaključak

Tehnologija će nesumnjivo biti deo života današnje dece.

Naš cilj ne treba da bude da im oduzmemo telefone, već da ih naučimo kako da tehnologiju koriste odgovorno, uz dovoljno vremena za igru, sport, druženje i razvoj stvarnih životnih veština.

Detinjstvo se ne gradi ekranom.

Gradi se padovima i ustajanjima, trčanjem, učenjem, prijateljstvima, pobedama i porazima, trudom i upornošću.

Najveća pobeda nije osvojena medalja.

Najveća pobeda je kada dete sa osmehom ostavi telefon, obuče kimono i poželi da svaki novi trening bude prilika da postane snažnije, sigurnije i bolja verzija sebe.

Izvori i stručna literatura

Ovaj tekst pripremljen je na osnovu preporuka i naučnih publikacija relevantnih međunarodnih organizacija i stručnih časopisa:

• World Health Organization (WHO),
• American Academy of Pediatrics (AAP)
• OECD – 21st-Century Children: Emotional Well-being in the Digital Age.

Tekst ima informativni karakter i namenjen je edukaciji. Ne predstavlja zamenu za savet lekara, psihologa ili drugih stručnjaka kada postoje konkretne razvojne ili zdravstvene poteškoće kod deteta.